Pravo Romantično Venčanje
Sve je počelo od toga da smo i Nenad i ja želeli nešto drugačije za naše venčanje. Ne restoran, ne 200 zvanica, ne tetke i strine iz četvrtog kolena, ne bele presvlake za stolice i mašne, ne protokoli i ni slučajno “ovo morate, pa šta će reći ljudi” logika… Taj dan je nšs dan i želeli smo da maksimalno uživamo sa nama dragim ljudima sa kojima se stvarno viđamo i družimo.
Odlučili smo da venčanje napravimo u dvorištu naše kuće u Zemunu. S obzirom da dvorište nije veliko, a u planu je bilo 80 zvanica, morali smo najpre da iscrtamo projekat sedenja kako bismo videli šta od nameštaja može da se uklopi, a da „ne uguši" prostor. Tu nam je pomogla naša drugarica Ana, enterijerista, koja je sa puno strpljenja slušala naše želje i pravila brojna moguća rešenja. Kako nismo našli da iznajmimo stolice koje bi odgovarale i prostoru i temi, došli smo na ideju da pravimo nameštaj od paleta. Farbaćemo ih u belo i sašićemo odgovarajuće jastuke- i to sve sami. Za stolove smo odlučili da iskoristimo drvene transportne kutije, koje ćemo opet farbati u belo. Iskrena da budem, ni sami nismo bili svesni u šta se stvarno upuštamo. Ali krenuli smo optimistično!
Inspiracija za dekoraciju je bila najlakši deo. Oboje volimo “vintage” stil i nije bilo dileme koju ćemo temu izabrati.. Što se tiče boja, odlučili smo se za kombinaciju žute, sive i bele, koje će se savršeno uklopiti u zelenilo dvorišta. Znala sam tačno šta od predmeta za dekoraciju želim i kako sve treba da izgleda. Poručivala sam preko interneta sve što u Srbiji nisam mogla da nadjem - od ogromne tegle za limunadu i papirnih slamčica, do pečata u raznim bojama za “potpis” naših gostiju nama za uspomenu. Pravili smo lepeze, tablu sa našom ljubavnom pričom, natpise za hranu i slatki sto, a limunada se pila iz teglica… Mislili smo na svaku sitnicu. Čak smo i našoj kuci stavili suncokrete na ogrlicu, kako bi za taj dan bio posebno lep. Bilo je puno detalja za koje su mi govorili da to niko neće primetiti i da samo trošim vreme, ali meni je bilo važno da sve izgleda baš tako, a kao iznenadjenje, na samom venčanju se ispostavilo da su baš ti moji detalji bili u centru pažnje. . Mojoj inspiraciji pridruzili su se i nasi dragi prijatelji iz Arkadije, Gabi i Zoran, koji su nam puno pomogli kako svojim idejama tako i potrebnom dekoracijom.
Sam dan venčanja bio je kao iskrcavanje na Normandiju. Zbog lošeg vremena prethodnih dana, sve smo morali da postavimo u zadnji čas. Postavljanje lampiona, sijalica, nameštaja, cele dekoracije u dvorištu i razmeštanje nameštaja unutar kuće sačekali su sam dan venčanja, a uz sve to stižu i hrana, kolači, piće, led, točilica za pivo, čase, tanjiri, escajg, konobari, barmen, DJ, cveće za dekoraciju i fotograf koji želi da fotografiše ceo ambijent i sve detalje, zajedno sa nama, naravno. Toliko je posla bilo da me je hvatala panika da nećemo sve stići da sredimo. U jednom trenutku sam na brzinu otišla kod frizera i po povratku nastavila sa sređivanjem. Gosti su dolazili u 19h, a mi smo bili u radnom izdanju do 18h. Naša fotografkinja bila je zaprepašćena kada je videla mladoženju koji, sat vremena pred dolazak gostiju, stoji na merdevinama u šorcu i patikama i kači lampione između drveća. Mislim da smo bili mladenci koji su se najbrže obukli i doterali- punih 15 minuta!
Na kraju je svaki gost dobio poklon, kesicu sa domaćom rakijom, medom i keksima. Bilo mi je žao što se tako brzo završilo. Sve je ispalo i bolje nego što smo mogli da zamislimo, a gosti su bili prezadovoljni. Ceo trud se isplatio i to nam je najveća nagrada za naš višemesečni rad. Naše venčanje ostaće nam po mnogo čemu u veoma lepoj uspomeni.
(*ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju magazina RECI DA)
